Page 67 - Studia Universitatis Hereditati, vol. 5(2) (2017)
P. 67
ia universitatis Starosna mimikrija arheološkog skeletnog diti, da li je starosni profil posledica normalnog
nevidljiva dugovečnost u ar heološkom kontekstu 67 materijala predstavlja objašnjenje za tipični obra- režima mortaliteta, a ne nekog vanrednog kata-
zac mortaliteta dobijen putem KSPDA: relativ- strofičnog događaja, što bi dalo drastično druga-
ni višak individua u odraslim starosnim katego- čije stope mortaliteta i koliko-toliko preslikava-
rijama i manjak najstarijih individua. U praksi, nje starosne strukture živih u strukturu umrlih.
recimo, za ocenjivanje starosti na osnovu morfo- Pri normalnom (atricionom) režimu mortalite-
logije pubične simfize, kao referentna zbirka je ta, međutim, pojavljuje se tipično kod arheološ-
služila zbirka skeleta američkih vojnika poginu- kih zbirki, jedan obrazac starosne strukture sa
lih u korejskom ratu sredinom 20. veka, tako da većom učestalošću mlađih odraslih osoba i ne-
je prosečna starost za sve indikatore bila pristra- dostatkom starijih osoba. Problem je suštinski
sna ka mlađim starosnim kategorijama, s obzi- vezan za razvijanje metoda ocenjivanja starosti
rom na to da vojničku populaciju čine uglavnom na osnovu referentne zbirke, a manifestuje se kao
mlađi odrasli muškarci.36 manjak individua u najmlađoj starosnoj katego-
riji (pre svega, od 0 do 1 godina), lažno povećanje
Zaključak učestalosti individua između 20 i 40 ili između
Kada je reč o paleodemografiji, prvo što treba 25 i 45 godina (što se na grafikonima manifestu-
imati na umu je da arheološka skeletna populaci- je kao tzv. grba odraslih) i, manjak individua sta-
ja nije preslikana sinhrona živa populacija, niti rijih od 50 i 60 godina. Razlog tome je starosna
joj odgovara po veličini i strukturi, već se događa mimikrija skeletne zbirke: njena prosečna starost
niz sukscesivnih transformacija od sistemskog teži ka prosečnoj starosti referentne zbirke. Do-
do arheološkog konteksta. Jedna od metoda re- datno, zbog nepreciznosti indikatora individual-
konstrukcije demografskih parametara žive pop- ne starosti, KSPDA produkuje netačne starosne
ulacije (u prošlosti) je klasična skeletna paleode- profile skeletnih populacija. Problem se odnosi
mografska analiza (KSPDA). pre svega na procenu starosti odraslih osoba, jer
je veći raspon za određene vrednosti indikatora
Za ovu analizu je polazna tačka određivanje kod odraslih, posebno onih u dubljoj starosti, a
pola i starosti za svaku individuu iz arheološke samim tim i nepreciznost, nego kod dece i ado-
skeletne serije, koje se potom grupišu u staro- lescenata.37
sne intervale od po pet godina i u kategorije in-
fans, juvenilis, adultus, maturus, senilis. Primar- Nasuprot negaciji dugovečnosti u arheološ-
ni podaci o oceni individualne starosti i pola se kom zapisu, uzeti zajedno, istorijski i etnografski
tako pretvaraju u formu pogodnu za konstrukci- podaci, kategorično pobijaju hipotezu da je sta-
ju tablice mortaliteta (life tables), na osnovu koje renje u prošlosti rapidnije nastupalo nego danas.
možemo izračunati očekivani životni vek pri ro- Ako se tome pridodaju dokazi iz evolucione bio-
đenju, koji se pogrešno interpretirao i kao duži- logije i antropologije – o potmenopauzalnoj du-
na maksimalnog trajanja života. Takođe, preko govečnosti ljudi i kuturnoj instituciji baka i deka
istih tablica, se dolazi do procene trajanja života – već od gornjeg paleolita možemo da pretposta-
i za sve ostale starosne intervale, računa se vero- vimo porast učestalosti indvidua, sa maksimal-
vatnoća smrti, te veličina živih populacija u proš- nim životnim vekom bar duplo većim od 35 go-
losti i dobija se krivulja preživljavanja. Grafički dina. Naravno da je zbog razvoja medicine došlo
prikaz izračunatih paleodemografskih parame- do produženja prosečnog životnog veka, ali ra-
tara (starosni profil populacije), dalje se poredi sa zlike u dugovečnosti – kao biološkom kapacite-
drugim populacijama, pošto možemo pretposta- tu naše vrste, a potom i kao verovatnoj kulturnoj
viti da generalno na sve skeletne populacije delu- adaptaciji u evropskom gornjem paleolitu – nisu
ju isti faktori pristrasnosti. Uz to se može odre- toliko dramatične, kad je reč o prosečnoj dužini
36 Порчић, Палеодемографија: критички преглед теорије, метода и 37 Ibid, 141.
истраживања, 139–41.
nevidljiva dugovečnost u ar heološkom kontekstu 67 materijala predstavlja objašnjenje za tipični obra- režima mortaliteta, a ne nekog vanrednog kata-
zac mortaliteta dobijen putem KSPDA: relativ- strofičnog događaja, što bi dalo drastično druga-
ni višak individua u odraslim starosnim katego- čije stope mortaliteta i koliko-toliko preslikava-
rijama i manjak najstarijih individua. U praksi, nje starosne strukture živih u strukturu umrlih.
recimo, za ocenjivanje starosti na osnovu morfo- Pri normalnom (atricionom) režimu mortalite-
logije pubične simfize, kao referentna zbirka je ta, međutim, pojavljuje se tipično kod arheološ-
služila zbirka skeleta američkih vojnika poginu- kih zbirki, jedan obrazac starosne strukture sa
lih u korejskom ratu sredinom 20. veka, tako da većom učestalošću mlađih odraslih osoba i ne-
je prosečna starost za sve indikatore bila pristra- dostatkom starijih osoba. Problem je suštinski
sna ka mlađim starosnim kategorijama, s obzi- vezan za razvijanje metoda ocenjivanja starosti
rom na to da vojničku populaciju čine uglavnom na osnovu referentne zbirke, a manifestuje se kao
mlađi odrasli muškarci.36 manjak individua u najmlađoj starosnoj katego-
riji (pre svega, od 0 do 1 godina), lažno povećanje
Zaključak učestalosti individua između 20 i 40 ili između
Kada je reč o paleodemografiji, prvo što treba 25 i 45 godina (što se na grafikonima manifestu-
imati na umu je da arheološka skeletna populaci- je kao tzv. grba odraslih) i, manjak individua sta-
ja nije preslikana sinhrona živa populacija, niti rijih od 50 i 60 godina. Razlog tome je starosna
joj odgovara po veličini i strukturi, već se događa mimikrija skeletne zbirke: njena prosečna starost
niz sukscesivnih transformacija od sistemskog teži ka prosečnoj starosti referentne zbirke. Do-
do arheološkog konteksta. Jedna od metoda re- datno, zbog nepreciznosti indikatora individual-
konstrukcije demografskih parametara žive pop- ne starosti, KSPDA produkuje netačne starosne
ulacije (u prošlosti) je klasična skeletna paleode- profile skeletnih populacija. Problem se odnosi
mografska analiza (KSPDA). pre svega na procenu starosti odraslih osoba, jer
je veći raspon za određene vrednosti indikatora
Za ovu analizu je polazna tačka određivanje kod odraslih, posebno onih u dubljoj starosti, a
pola i starosti za svaku individuu iz arheološke samim tim i nepreciznost, nego kod dece i ado-
skeletne serije, koje se potom grupišu u staro- lescenata.37
sne intervale od po pet godina i u kategorije in-
fans, juvenilis, adultus, maturus, senilis. Primar- Nasuprot negaciji dugovečnosti u arheološ-
ni podaci o oceni individualne starosti i pola se kom zapisu, uzeti zajedno, istorijski i etnografski
tako pretvaraju u formu pogodnu za konstrukci- podaci, kategorično pobijaju hipotezu da je sta-
ju tablice mortaliteta (life tables), na osnovu koje renje u prošlosti rapidnije nastupalo nego danas.
možemo izračunati očekivani životni vek pri ro- Ako se tome pridodaju dokazi iz evolucione bio-
đenju, koji se pogrešno interpretirao i kao duži- logije i antropologije – o potmenopauzalnoj du-
na maksimalnog trajanja života. Takođe, preko govečnosti ljudi i kuturnoj instituciji baka i deka
istih tablica, se dolazi do procene trajanja života – već od gornjeg paleolita možemo da pretposta-
i za sve ostale starosne intervale, računa se vero- vimo porast učestalosti indvidua, sa maksimal-
vatnoća smrti, te veličina živih populacija u proš- nim životnim vekom bar duplo većim od 35 go-
losti i dobija se krivulja preživljavanja. Grafički dina. Naravno da je zbog razvoja medicine došlo
prikaz izračunatih paleodemografskih parame- do produženja prosečnog životnog veka, ali ra-
tara (starosni profil populacije), dalje se poredi sa zlike u dugovečnosti – kao biološkom kapacite-
drugim populacijama, pošto možemo pretposta- tu naše vrste, a potom i kao verovatnoj kulturnoj
viti da generalno na sve skeletne populacije delu- adaptaciji u evropskom gornjem paleolitu – nisu
ju isti faktori pristrasnosti. Uz to se može odre- toliko dramatične, kad je reč o prosečnoj dužini
36 Порчић, Палеодемографија: критички преглед теорије, метода и 37 Ibid, 141.
истраживања, 139–41.
