Page 66 - Studia Universitatis Hereditati, vol. 5(2) (2017)
P. 66
dia universitatis her editati, letnik 5 (2017), številk a 2 66nosno, vidljive su na starosnim profilima svihperiodu od 25 do 45 godina i manjak umrlih u
skeletnih zbirki, dobijenim putem KSPDA, koje dubljoj starosti.34
hereditatidolaze iz različitih vremena, prostora i kultura.
Da li to treba da znači, da je mortalitet praisto- Kao što je rečeno, godine 1982. pojavio se
rijskih zajednica bio drastično drugačiji u odno- članak Zbogom paleodemografiji, gde su auto-
su na mortalitet preindustrijskih zajednica, koje ri Boke-Apel i Mase, izneli tri osnovna zaključ-
možemo etnografski da posmatramo ili je, pak, ka o KSPDA: 1. da su ocene starosti arheoloških
u pitanju nešto vezano za sam metod? Istraživa- populacija u proseku uvek pristrasne ka proseč-
či Liben nekropole su tvrdili, da je u pitanju ovo noj starosti referentne populacije, što znači, da će
prvo: demografsko iskustvo autentičnih praisto- od toga kolika nam je prosečna starost u referen-
rijskih ljudi je drugačije u odnosu na preindu- tnoj zbirci, zavisiti ocena starosti u arheološkoj
strijske zajednice, koje su etnografski zabeležene. situaciji; 2. da korelacije između indikatora sta-
Smatrali su da je, zbog kontakta sa Evropljani- rosti i same ostvarene starosti nisu dovoljno vi-
ma, došlo do smanjenja mortaliteta usled do- soke, što daje veliku marginu greške (na primer,
stupnije bolje nege, ali i do povećanja mortalite- ako je reč o jednom prilično nepreciznom indi-
ta usled različitih bolesti (naročito mortaliteta katoru, kao što je srastanje lobanjskih šavova, ve-
dece), pa je zapravo ono što vidimo arheološki liki je raspon godina u kojima dolazi do srastanja
– jedno autentično demografsko iskustvo ljudi određenog šava, tako da imamo nepreciznost od
pre kontakta sa Evropljanima. Ipak, posumnja- oko bar petnaestak godina u oceni starosti odra-
lo se u ovo objašnjenje, te je baš na osnovu sta- slih osoba) i 3. usled svega ovoga, KSPDA imi-
rosne strukture umrlih sa Liben nekropole, pro- tira starosnu strukturu referentne serije i ne do-
računato kako bi izgledala struktura živih ljudi. nosi nikakvo novo znanje o demografiji ljudi u
Pokazalo se, da bi u hipotetičkoj populaciji živih prošlosti. Boke-Apel i Mase su ovo ilustrova-
dominirale veoma mlade osobe i deca koja ne- li pomoću linearne regresije. Prikazali su, da je
maju ni roditelje, a ni dede i babe, zbog visokog prosečna ocenjena starost arheološke serije pro-
mortaliteta, što znači da bi takva populacija bila sta mimikrija prosečne starosti referentne serije.
pod ogromnim stresom, jer ne bi bilo dovoljno Znači, kako se bude menjao oblik starosne struk-
ljudi koji bi mogli da proizvode hranu. Ovi re- ture referentne serije, menjaće se i ocena starosti
zultati su naveli paleodemografe na razmišljanje, u arheološkoj seriji, što je loša situacija, budući
da postoji nešto u metodu KSPDA, što proizvo- da postoji samo jedna ispravna starosna struktu-
di gore pomenuti obrazac (manje umiranje beba, ra i jedna prosečna starost arheološke serije. Ovo
zatim tzv. grba odraslih i manjak najstarijeg dela je ozbiljan minus KSPDA, poznat kao skeletna
populacije). Kada je reč o učestalosti najmlađih, mimikrija. Srž problema je u nepouzdanoj pri-
tu su se ponudila rešenja, koja se tiču tafonomi- marnoj oceni starosti individue na osnovu indi-
je i različitih kulturnih praksi. Ali, i dalje je osta- katora, jer starost uzrokuje vrednost indikatora,
jalo nerešeno pitanje objašnjenja viška umrlih u a ne obratno. U arheološkom kontekstu, poznat
nam je indikator, te kad želimo da predviđamo
Starosna i polna struktura svedoče o atricionom mortalitetu i po- starost na osnovu indiktora, tu više nema stabil-
kazateljima fertiliteta, koji su u skladu sa dosadašnjim istraživan- nosti, pošto vrednost indikatora ni na koji način
jima za eneolitski period. Upućuje na sistemsku (živu) populaciju ne uzrokuje starost.35
koja je mogla da broji prosečno samo oko 55 individua, s obzirom
na trajanje nekropole od 240 godina i na očekivani životni vek na 34 Richard S. Meindl, Robert P. Mensforth and C. Owen Lovejoy,
rođenju od oko 27 godina, što se takođe uklapa u prosečne vredno- “The Libben Site: a Hunting, Fishing, and Gathering Village
sti za eneolit. Sa druge strane, evidentan je manjak individua iz na- from the Eastern Late Woodlands of North America. Analysis
jmlađe starosne kategorije, za koje je opravdano očekivati veći broj, and Implications for Palaeodemography and Human Origins,” in
pogotovu kad se ima u vidu procenjena visoka stopa rasta od 1.75%. Recent Advances in Palaeodemography, ed. Jean-Pierre Bocquet-Appel
Polna struktura odraslih svedoči o većoj smrtnosti žena u odnosu (Dordrecht: Springer, 2008), 259–75.; Порчић, Палеодемографија:
na muškarce, s tim da je najupadljivija razlika među polovima je u критички преглед теорије, метода и истраживања, 137–9.
starosnoj kategoriji adultus sa gotovo dvostrukim udelom žena u
odnosu na muškarce, iz čega sledi da je najveća smrtnost žena bila 35 Bocquet-Appel and Masset, “Farewell to paleodemography,” 322–4.
upravo na vrhuncu reproduktivnog perioda.
skeletnih zbirki, dobijenim putem KSPDA, koje dubljoj starosti.34
hereditatidolaze iz različitih vremena, prostora i kultura.
Da li to treba da znači, da je mortalitet praisto- Kao što je rečeno, godine 1982. pojavio se
rijskih zajednica bio drastično drugačiji u odno- članak Zbogom paleodemografiji, gde su auto-
su na mortalitet preindustrijskih zajednica, koje ri Boke-Apel i Mase, izneli tri osnovna zaključ-
možemo etnografski da posmatramo ili je, pak, ka o KSPDA: 1. da su ocene starosti arheoloških
u pitanju nešto vezano za sam metod? Istraživa- populacija u proseku uvek pristrasne ka proseč-
či Liben nekropole su tvrdili, da je u pitanju ovo noj starosti referentne populacije, što znači, da će
prvo: demografsko iskustvo autentičnih praisto- od toga kolika nam je prosečna starost u referen-
rijskih ljudi je drugačije u odnosu na preindu- tnoj zbirci, zavisiti ocena starosti u arheološkoj
strijske zajednice, koje su etnografski zabeležene. situaciji; 2. da korelacije između indikatora sta-
Smatrali su da je, zbog kontakta sa Evropljani- rosti i same ostvarene starosti nisu dovoljno vi-
ma, došlo do smanjenja mortaliteta usled do- soke, što daje veliku marginu greške (na primer,
stupnije bolje nege, ali i do povećanja mortalite- ako je reč o jednom prilično nepreciznom indi-
ta usled različitih bolesti (naročito mortaliteta katoru, kao što je srastanje lobanjskih šavova, ve-
dece), pa je zapravo ono što vidimo arheološki liki je raspon godina u kojima dolazi do srastanja
– jedno autentično demografsko iskustvo ljudi određenog šava, tako da imamo nepreciznost od
pre kontakta sa Evropljanima. Ipak, posumnja- oko bar petnaestak godina u oceni starosti odra-
lo se u ovo objašnjenje, te je baš na osnovu sta- slih osoba) i 3. usled svega ovoga, KSPDA imi-
rosne strukture umrlih sa Liben nekropole, pro- tira starosnu strukturu referentne serije i ne do-
računato kako bi izgledala struktura živih ljudi. nosi nikakvo novo znanje o demografiji ljudi u
Pokazalo se, da bi u hipotetičkoj populaciji živih prošlosti. Boke-Apel i Mase su ovo ilustrova-
dominirale veoma mlade osobe i deca koja ne- li pomoću linearne regresije. Prikazali su, da je
maju ni roditelje, a ni dede i babe, zbog visokog prosečna ocenjena starost arheološke serije pro-
mortaliteta, što znači da bi takva populacija bila sta mimikrija prosečne starosti referentne serije.
pod ogromnim stresom, jer ne bi bilo dovoljno Znači, kako se bude menjao oblik starosne struk-
ljudi koji bi mogli da proizvode hranu. Ovi re- ture referentne serije, menjaće se i ocena starosti
zultati su naveli paleodemografe na razmišljanje, u arheološkoj seriji, što je loša situacija, budući
da postoji nešto u metodu KSPDA, što proizvo- da postoji samo jedna ispravna starosna struktu-
di gore pomenuti obrazac (manje umiranje beba, ra i jedna prosečna starost arheološke serije. Ovo
zatim tzv. grba odraslih i manjak najstarijeg dela je ozbiljan minus KSPDA, poznat kao skeletna
populacije). Kada je reč o učestalosti najmlađih, mimikrija. Srž problema je u nepouzdanoj pri-
tu su se ponudila rešenja, koja se tiču tafonomi- marnoj oceni starosti individue na osnovu indi-
je i različitih kulturnih praksi. Ali, i dalje je osta- katora, jer starost uzrokuje vrednost indikatora,
jalo nerešeno pitanje objašnjenja viška umrlih u a ne obratno. U arheološkom kontekstu, poznat
nam je indikator, te kad želimo da predviđamo
Starosna i polna struktura svedoče o atricionom mortalitetu i po- starost na osnovu indiktora, tu više nema stabil-
kazateljima fertiliteta, koji su u skladu sa dosadašnjim istraživan- nosti, pošto vrednost indikatora ni na koji način
jima za eneolitski period. Upućuje na sistemsku (živu) populaciju ne uzrokuje starost.35
koja je mogla da broji prosečno samo oko 55 individua, s obzirom
na trajanje nekropole od 240 godina i na očekivani životni vek na 34 Richard S. Meindl, Robert P. Mensforth and C. Owen Lovejoy,
rođenju od oko 27 godina, što se takođe uklapa u prosečne vredno- “The Libben Site: a Hunting, Fishing, and Gathering Village
sti za eneolit. Sa druge strane, evidentan je manjak individua iz na- from the Eastern Late Woodlands of North America. Analysis
jmlađe starosne kategorije, za koje je opravdano očekivati veći broj, and Implications for Palaeodemography and Human Origins,” in
pogotovu kad se ima u vidu procenjena visoka stopa rasta od 1.75%. Recent Advances in Palaeodemography, ed. Jean-Pierre Bocquet-Appel
Polna struktura odraslih svedoči o većoj smrtnosti žena u odnosu (Dordrecht: Springer, 2008), 259–75.; Порчић, Палеодемографија:
na muškarce, s tim da je najupadljivija razlika među polovima je u критички преглед теорије, метода и истраживања, 137–9.
starosnoj kategoriji adultus sa gotovo dvostrukim udelom žena u
odnosu na muškarce, iz čega sledi da je najveća smrtnost žena bila 35 Bocquet-Appel and Masset, “Farewell to paleodemography,” 322–4.
upravo na vrhuncu reproduktivnog perioda.
