Page 65 - Studia Universitatis Hereditati, vol. 5(2) (2017)
P. 65
ia universitatisčina života. To je vidljivo čak i u klasičnoj an- Slika 2. Starosna struktura Liben (Libben) nekropole
nevidljiva dugovečnost u ar heološkom kontekstu 65 tropološkoj podeli starosnih grupa, gde za oso- (parametar dx iz tablice mortaliteta je proporcija umr-
be do 20 godina starosti imamo čak tri starosne lih tokom intervala x). Kao referentna je isprekidanom
kategorije, koliko ih je i za trostruko duži period linijom data starosna struktura prema modelskoj tabli-
od 20 do 80 godina: Infans I (0–6), Infans II (7– ci mortaliteta za preindustrijske zajednice sa očekivanim
14), Juvenilis (15–20), Adultus (21–40), Maturus životnim vekom pri rođenju od 20 godina (Izvor:
(41–60) i Senilis (61–80). Zato je analiza talože- Порчић, Палеодемографија: критички преглед теорије,
nja zubnog cementa, za sad najprecizniji metod метода и истраживања, слика 49, 138.).
određivanja individualne starosti. Zubni cement
se godišnje širi za jedan prsten, što je u velikoj Slika 3. Starosna struktura populacije umrlih za eneolits-
meri pod genetskom kontrolom. Svakako je po- ku nekropolu Budakalász (Dx je broj umrlih po starosnoj
zitivno što je metod, pre svega, zasnovan na fizio- kategoriji). Primetna je „grba odraslih” karakteristična za
logiji stvaranja zubnog cementa, a ne na poređe- grafikone starosne strukture skeletnih zbirki, koja se od-
nju sa referentnom zbirkom.31 nosi na višak individua između 20 i 40 godina starosti, a
postoji manjak individua uzrasta 0 do 5 godina i individ-
Referentne osteološke zbirke su formira- ua preko 60 godina. Najveća smrtnost žena je na vrhun-
ne za potrebe KSPDA i čine ih skupovi skeleta cu reproduktivnog perioda (Izvor: osobni istraživački rad
onih individua, za koje imamo istorijske i medi- Zorana Dimković.).
cinske podatke o vremenu smrti.32 Sa njima pore-
dimo (arheološke) skeletne zbirke, kako bi odre- podacima o starosti i polu, preuzetim iz kataloga grobova u mono-
dili vreme smrti u arheološkom kontekstu. Sa grafiji o ovom nalazištu (Mária Bondár, “The cemetery (with cato-
porastom broja objavljenih rezultata, postajalo logue of graves),” in The copper age cemetery of Budakalász, eds. M.
je očigledno nepoklapanje u starosnoj strukturi Bondár and P. Raczky (Budapest: Pytheas, 2009), 11–196.). Skelet-
skeletnih zbirki – kako sa istorijski i etnografski na serija, koju čine 445 individue, je dala tipičan klasičan paleode-
zabeleženim starosnim profilima umrlih popu- mografski profil sa izraženim pristrasnostima, koje su ugrađene u
lacija, tako i sa modelskim tablicama mortalite- sam metod, a tiču se manjka individua iz najstarije starosne kate-
ta, generisanih na osnovu podataka o preindu- gorije, odnosno viška individua u adultus kategoriji (grba odraslih).
strijskim zajednicama. Štaviše, sve arheološke
serije pokazuju sledeće zajedničke karakteristike:
manjak individua u najmlađoj starosnoj katego-
riji (prvenstveno, od 0 do 1 godina); višak indivi-
dua između 25 i 45 godina, što se na grafikonima
manifestuje kao tzv. grba odraslih; i naposletku,
manjak individua starijih od 50 i 60 godina. Ove
tri karakteristike se lepo vide na primeru Liben
nekropole (Slika 2), koja broji 1327 skeleta (Sever-
na Amerika, Ohajo, kraj 1. milenijuma naše ere),
ali i na primeru eneolitske Budakalaš nekropo-
le33 sa teritorije današnje Mađarske (Slika 3); od-
31 Bocquet-Appel and Masset, “Farewell to paleodemography,”
321 –6.; Порчић, Палеодемографија: критички преглед теорије,
метода и истраживања, 123–4.
32 Bethany M. Usher, “Reference Samples: the First Step in Linking
Biology and Age in the Human Skeleton,” in Paleodemography: Age
Distributions from Skeletal Samples, eds. Robert D. Hoppa and James
W. Vaupel (Cambridge: Cambridge University Press, 2002), 29–47.
33 U okviru osnovnih studija arheologije na Filozofskom fakultetu
u Beogradu, pri predmetu Paleodemografija, rađen je istraživač-
ki rad koji se ticao izrade tablice mortaliteta za badensku nekropo-
lu Budakálsz-Luppa csárda na osnovu KSPDA, a prema primarnim
nevidljiva dugovečnost u ar heološkom kontekstu 65 tropološkoj podeli starosnih grupa, gde za oso- (parametar dx iz tablice mortaliteta je proporcija umr-
be do 20 godina starosti imamo čak tri starosne lih tokom intervala x). Kao referentna je isprekidanom
kategorije, koliko ih je i za trostruko duži period linijom data starosna struktura prema modelskoj tabli-
od 20 do 80 godina: Infans I (0–6), Infans II (7– ci mortaliteta za preindustrijske zajednice sa očekivanim
14), Juvenilis (15–20), Adultus (21–40), Maturus životnim vekom pri rođenju od 20 godina (Izvor:
(41–60) i Senilis (61–80). Zato je analiza talože- Порчић, Палеодемографија: критички преглед теорије,
nja zubnog cementa, za sad najprecizniji metod метода и истраживања, слика 49, 138.).
određivanja individualne starosti. Zubni cement
se godišnje širi za jedan prsten, što je u velikoj Slika 3. Starosna struktura populacije umrlih za eneolits-
meri pod genetskom kontrolom. Svakako je po- ku nekropolu Budakalász (Dx je broj umrlih po starosnoj
zitivno što je metod, pre svega, zasnovan na fizio- kategoriji). Primetna je „grba odraslih” karakteristična za
logiji stvaranja zubnog cementa, a ne na poređe- grafikone starosne strukture skeletnih zbirki, koja se od-
nju sa referentnom zbirkom.31 nosi na višak individua između 20 i 40 godina starosti, a
postoji manjak individua uzrasta 0 do 5 godina i individ-
Referentne osteološke zbirke su formira- ua preko 60 godina. Najveća smrtnost žena je na vrhun-
ne za potrebe KSPDA i čine ih skupovi skeleta cu reproduktivnog perioda (Izvor: osobni istraživački rad
onih individua, za koje imamo istorijske i medi- Zorana Dimković.).
cinske podatke o vremenu smrti.32 Sa njima pore-
dimo (arheološke) skeletne zbirke, kako bi odre- podacima o starosti i polu, preuzetim iz kataloga grobova u mono-
dili vreme smrti u arheološkom kontekstu. Sa grafiji o ovom nalazištu (Mária Bondár, “The cemetery (with cato-
porastom broja objavljenih rezultata, postajalo logue of graves),” in The copper age cemetery of Budakalász, eds. M.
je očigledno nepoklapanje u starosnoj strukturi Bondár and P. Raczky (Budapest: Pytheas, 2009), 11–196.). Skelet-
skeletnih zbirki – kako sa istorijski i etnografski na serija, koju čine 445 individue, je dala tipičan klasičan paleode-
zabeleženim starosnim profilima umrlih popu- mografski profil sa izraženim pristrasnostima, koje su ugrađene u
lacija, tako i sa modelskim tablicama mortalite- sam metod, a tiču se manjka individua iz najstarije starosne kate-
ta, generisanih na osnovu podataka o preindu- gorije, odnosno viška individua u adultus kategoriji (grba odraslih).
strijskim zajednicama. Štaviše, sve arheološke
serije pokazuju sledeće zajedničke karakteristike:
manjak individua u najmlađoj starosnoj katego-
riji (prvenstveno, od 0 do 1 godina); višak indivi-
dua između 25 i 45 godina, što se na grafikonima
manifestuje kao tzv. grba odraslih; i naposletku,
manjak individua starijih od 50 i 60 godina. Ove
tri karakteristike se lepo vide na primeru Liben
nekropole (Slika 2), koja broji 1327 skeleta (Sever-
na Amerika, Ohajo, kraj 1. milenijuma naše ere),
ali i na primeru eneolitske Budakalaš nekropo-
le33 sa teritorije današnje Mađarske (Slika 3); od-
31 Bocquet-Appel and Masset, “Farewell to paleodemography,”
321 –6.; Порчић, Палеодемографија: критички преглед теорије,
метода и истраживања, 123–4.
32 Bethany M. Usher, “Reference Samples: the First Step in Linking
Biology and Age in the Human Skeleton,” in Paleodemography: Age
Distributions from Skeletal Samples, eds. Robert D. Hoppa and James
W. Vaupel (Cambridge: Cambridge University Press, 2002), 29–47.
33 U okviru osnovnih studija arheologije na Filozofskom fakultetu
u Beogradu, pri predmetu Paleodemografija, rađen je istraživač-
ki rad koji se ticao izrade tablice mortaliteta za badensku nekropo-
lu Budakálsz-Luppa csárda na osnovu KSPDA, a prema primarnim
