Page 64 - Studia Universitatis Hereditati, vol. 5(2) (2017)
P. 64
dia universitatis her editati, letnik 5 (2017), številk a 2 64tablica mortaliteta ili životnih tabela (life tables),skeletnih atributa, čija se morfologija ili veličina
pod pretpostavkom o stacionarnosti populacije, menjaju tokom vremena, odnosno kroz procese
hereditatia na osnovu fizičko-antropološke ocene starosti istarenja. Sporno je što se, u zavisnosti od načina
pola pojedinačnih skeleta.26 Radilo se o jednom života, procesi starenja odvijaju različitom brzi-
zaokruženom paketu demografskih tehnika, ali nom. Zato se može desiti da dve osobe koje imaju
je vremenom uočeno da mnogi alati tog paketa isti broj godina – biološki ne izgledaju kao da su
zahtevaju reviziju, tako da se 1982. pojavio utica- iste starosti. Drugim rečima, hronološka starost
jan članak naslovljen Zbogom paleodemografiji.27 (broj godina od rođenja do smrti individue) i bi-
No, krenimo redom. ološka starost (određena putem klasične makro-
skopske antropološke analize) nisu sinonimi.29
Demografska rekonstrukcija u KSPDA se
dosta razlikuje od demografske analize živih Naredni problem se tiče preciznosti u deter-
populacija – prvenstveno, zbog niza transfor- minaciji starosti, pre svega nemogućnosti proce-
macija, koje nas dele od populacije živih do po- ne starosti skeleta onih individua, koje imaju više
pulacije umrlih, odnosno od sistemskog do ar- od 50 godina. Naime, prvo što uočite kada vrši-
heološkog konteksta. Kao pretpostavka u izradi te makroskopsku procenu starosti u KSPDA, je
tablica mortaliteta u KSPDA, važi i da je popu- da vam značajno manjkaju individue, čiju bi sta-
lacija u normalnom (atricionom) režimu morta- rost opredeli u 50 godina ili više. Stoga, umesto
liteta, što se često može iščitati na osnovu staro- navođenja intervala, recimo, od 50 do 55 godina,
sne strukture skeletne populacije. Za konkretan jednostavno je postojala oznaka starosti 45+ (45
skeletni materijal se predviđa, da je nepristra- ili više godina). Na taj način je automatski izbri-
san uzorak ukupne skeletne populacije. To zna- sana, uslovno govoreći, metuzalemska starost i
či, da su se svi članovi zajednice sahranjivali na eventualne različite kulturne prakse, koje bi se
istom mestu, iako je arheološki i etnografski po- pročitale iz konteksta sahrane najstarijeg dela
tvrđeno, na primer, da se sahrane novorođenčadi populacije.30 Zašto je to tako? Odgovor je u ra-
i dece mogu tretirati drugačije od sahrana odra- zličitoj pouzdanosti ocene starosti kod odraslih i
slih. Sem ovog kulturnog faktora, na nedostatak kod dece. Naime, makroskopski atributi skeleta,
dečijih skeleta utiču i tafonomski faktori, pa se koji menjaju morfologiju i/ili veličinu s vreme-
može očekivati još veća smrtnost dece, nego što nom, uzimaju određene vrednosti, koje naziva-
je to do sada paleodemografski dokumentovano. mo skeletnim indikatorima starosti. Ako postoji
Od tafonomskih faktora je najznačajnija kiselost zakonomernost, na osnovu tog atributa se može
zemljišta, koja utiče na povećanu razgradnju i određivati starost sa većom ili manjom precizno-
nestanak kostiju, čemu su naročito podložne ko- šću. Problem je što se preciznost smanjuje sa sta-
sti najmlađih, ali i najstarijih individua.28 rošću, što znači da se najtačnije određuje starost
kod dece. Na primer, nicanje zuba ili srastanje
Temelj za KSPDA je poznavanje polne i sta- epifiza dugih kostiju su procesi rasta sa visokom
rosne strukture skeletne serije. Odredba pola se hronološkom rezolucijom, u odnosu na degene-
vrši makroskopskim posmatranjem niza skelet- rativne procese, kao što su trošenje zuba, auriku-
nih atributa, koji ispoljavaju izraziti polni di- larnih površina i pubičnih simfiza. Prvi su pod
morfizam. Slično važi i za starost, ali uz bar dve direktnom genetskom kontrolom, dok su drugi
otežavajuće okolnosti: nepoklapanja hronološke podložniji sredinskim faktorima i zavise od na-
i biološke starosti, te veće preciznosti u određiva-
nju starosti kod dece. Nije sporno, da postoji niz 29 Ariane Kemkes-Grottenthaler, “Aging through the Ages: Histor-
ical Perspectives on Age Indicator Methods,” in Paleodemography:
26 Acsádi and Nemeskéri, History of Human Life Span and Mortality, Age Distributions from Skeletal Samples, eds. Robert D. Hoppa and
263–309.; Mallegni, “Paleoantropologija,” 500. James W. Vaupel, (Cambridge: Cambridge University Press, 2002),
48–50.
27 Jean-Pierre Bocquet-Appel and Claude Masset, “Farewell to
paleodemography,” Journal of Human Evolution 11, no. 4 (1982): 321. 30 Cave and Oxenham, “Identification of the archaeological ‘invis-
ible elderly’: An approach illustrated with an Anglo-Saxon exam-
28 Порчић, Палеодемографија: критички преглед теорије, метода и ple,” 163.
истраживања, 120, 124–5.
pod pretpostavkom o stacionarnosti populacije, menjaju tokom vremena, odnosno kroz procese
hereditatia na osnovu fizičko-antropološke ocene starosti istarenja. Sporno je što se, u zavisnosti od načina
pola pojedinačnih skeleta.26 Radilo se o jednom života, procesi starenja odvijaju različitom brzi-
zaokruženom paketu demografskih tehnika, ali nom. Zato se može desiti da dve osobe koje imaju
je vremenom uočeno da mnogi alati tog paketa isti broj godina – biološki ne izgledaju kao da su
zahtevaju reviziju, tako da se 1982. pojavio utica- iste starosti. Drugim rečima, hronološka starost
jan članak naslovljen Zbogom paleodemografiji.27 (broj godina od rođenja do smrti individue) i bi-
No, krenimo redom. ološka starost (određena putem klasične makro-
skopske antropološke analize) nisu sinonimi.29
Demografska rekonstrukcija u KSPDA se
dosta razlikuje od demografske analize živih Naredni problem se tiče preciznosti u deter-
populacija – prvenstveno, zbog niza transfor- minaciji starosti, pre svega nemogućnosti proce-
macija, koje nas dele od populacije živih do po- ne starosti skeleta onih individua, koje imaju više
pulacije umrlih, odnosno od sistemskog do ar- od 50 godina. Naime, prvo što uočite kada vrši-
heološkog konteksta. Kao pretpostavka u izradi te makroskopsku procenu starosti u KSPDA, je
tablica mortaliteta u KSPDA, važi i da je popu- da vam značajno manjkaju individue, čiju bi sta-
lacija u normalnom (atricionom) režimu morta- rost opredeli u 50 godina ili više. Stoga, umesto
liteta, što se često može iščitati na osnovu staro- navođenja intervala, recimo, od 50 do 55 godina,
sne strukture skeletne populacije. Za konkretan jednostavno je postojala oznaka starosti 45+ (45
skeletni materijal se predviđa, da je nepristra- ili više godina). Na taj način je automatski izbri-
san uzorak ukupne skeletne populacije. To zna- sana, uslovno govoreći, metuzalemska starost i
či, da su se svi članovi zajednice sahranjivali na eventualne različite kulturne prakse, koje bi se
istom mestu, iako je arheološki i etnografski po- pročitale iz konteksta sahrane najstarijeg dela
tvrđeno, na primer, da se sahrane novorođenčadi populacije.30 Zašto je to tako? Odgovor je u ra-
i dece mogu tretirati drugačije od sahrana odra- zličitoj pouzdanosti ocene starosti kod odraslih i
slih. Sem ovog kulturnog faktora, na nedostatak kod dece. Naime, makroskopski atributi skeleta,
dečijih skeleta utiču i tafonomski faktori, pa se koji menjaju morfologiju i/ili veličinu s vreme-
može očekivati još veća smrtnost dece, nego što nom, uzimaju određene vrednosti, koje naziva-
je to do sada paleodemografski dokumentovano. mo skeletnim indikatorima starosti. Ako postoji
Od tafonomskih faktora je najznačajnija kiselost zakonomernost, na osnovu tog atributa se može
zemljišta, koja utiče na povećanu razgradnju i određivati starost sa većom ili manjom precizno-
nestanak kostiju, čemu su naročito podložne ko- šću. Problem je što se preciznost smanjuje sa sta-
sti najmlađih, ali i najstarijih individua.28 rošću, što znači da se najtačnije određuje starost
kod dece. Na primer, nicanje zuba ili srastanje
Temelj za KSPDA je poznavanje polne i sta- epifiza dugih kostiju su procesi rasta sa visokom
rosne strukture skeletne serije. Odredba pola se hronološkom rezolucijom, u odnosu na degene-
vrši makroskopskim posmatranjem niza skelet- rativne procese, kao što su trošenje zuba, auriku-
nih atributa, koji ispoljavaju izraziti polni di- larnih površina i pubičnih simfiza. Prvi su pod
morfizam. Slično važi i za starost, ali uz bar dve direktnom genetskom kontrolom, dok su drugi
otežavajuće okolnosti: nepoklapanja hronološke podložniji sredinskim faktorima i zavise od na-
i biološke starosti, te veće preciznosti u određiva-
nju starosti kod dece. Nije sporno, da postoji niz 29 Ariane Kemkes-Grottenthaler, “Aging through the Ages: Histor-
ical Perspectives on Age Indicator Methods,” in Paleodemography:
26 Acsádi and Nemeskéri, History of Human Life Span and Mortality, Age Distributions from Skeletal Samples, eds. Robert D. Hoppa and
263–309.; Mallegni, “Paleoantropologija,” 500. James W. Vaupel, (Cambridge: Cambridge University Press, 2002),
48–50.
27 Jean-Pierre Bocquet-Appel and Claude Masset, “Farewell to
paleodemography,” Journal of Human Evolution 11, no. 4 (1982): 321. 30 Cave and Oxenham, “Identification of the archaeological ‘invis-
ible elderly’: An approach illustrated with an Anglo-Saxon exam-
28 Порчић, Палеодемографија: критички преглед теорије, метода и ple,” 163.
истраживања, 120, 124–5.
